REPUBLIKA, 17. septembar 2004. godine

Ministar finansija Igor Lukšić za Republiku, uoči današnjeg razgovora sa delegacijom MMF-a

Htjeli ili ne, budžet mora biti po evropskoj mjeri

PODGORICA – Crna Gora mora poštovati memorandum Međunarodnog monetarnog fonda za smanjenje broja zaposlenih u državnoj upravi. U tom cilju planiramo da broj radnika u administraciji smanjimo za 4.200, od čega su većina vojna lica. Očekujem da, na osnovu razgovora sa ministrom odbrane SCG Prvoslavom Davinićem, naredne godine bude znatno redukovan broj zaposlenih u Vojsci Srbije i Crne Gore, jer jednostavno nemamo novca za finansiranje postojeće vojne efektive. Htjeli ili ne, moramo se uklopiti u evropski standard od jednog procenta plaćenih vojnih lica u odnosu na ukupan broj stanovnika. Ne sumnjam u dobre namjere ljudi koji sprovode reforme Vojske, ali rok za završetak tog posla, 2010. godina, ipak je predugačak – kazao je za Republiku ministar finansija Igor Lukšić, uoči današnjih razgovora sa delegacijom MMF-a, koju predvodi novi šef Misije za Srbiju i Crnu Goru Pirita Sorsa.

Lukšić će u Beogradu sa Sorsovom razgovarati i o definisanju budžeta za sljedeću godinu, kao i izmjenama i dopunama Zakona o porezu na dobit pravnih lica. Stručnjaci MMF-a u Srbiji i Crnoj Gori ostaju do 29. septembra, a u Podgorici će boraviti od 21. do 23. septembra.

Kako ocjenjujete trenutnu makroekonomsku situaciju u Crnoj Gori?

Makroekonomska situacija u Crnoj Gori je stabilna. Taj trend traje već nekoliko godina, a ove se dodatno stabilizovala. Sada moramo da se intezivno fokusiramo na mikroekonomiju, prije svega na podizanje životnog standarda i poboljšanje stanja u preduzećima. Država intenzivno traži načine da ubrza rast privrede i dohotka.
Makroekonomski indikatori su izuzetno povoljni i ukoliko ne bude nikakvih preokreta nominalni rast Bruto društvenog proizvoda će biti iznad sedam odsto, a inflacija ispod planiranih tri odsto, što znači da ćemo imati na kraju godine društveni rast od četiri procenta, što je znatno iznad planiranog od 2,75.

Podsjetiću da inflacije u prethodna dva-tri mjeseca uopšte nije bilo. Prihodi u budžetu su takođe na nivou projektovanih i uspijevamo da kontrolišemo izdatke.

Primici budžeta u prvih osam mjeseci ove godine su pet odsto manji od planiranih. Imamo li razloga za zabrinutost, da li će država i dalje redovno servisirati svoje obaveze i da li će deficit budžeta biti na nivou planiranog od tri odsto?

To što imamo pet odsto manju realizaciju plana ne opravdava nikog u državi ko se bavi prikupljanjem prihoda. Oni snose odgovornost za taj manjak, jer od njihove efikasnosti zavise programi koje Vlada finansira. Međutim, interesantno je da smo u prvih pola godine imali prihode na nivou planiranih i čak nešto više od plana ukoliko se računaju prihodi od privatizacije. Razloge zbog manjih primitaka u julu i avgustu možemo tražiti i u previše ambiciozno postavljenom planu. Nemamo razloga za zabrinutost, jer će primici u septembru biti na nivou plana.
Ukupni prihodi budžeta u ovoj godini će biti sigurno biti bolji nego u nekoliko proteklih godina. Ukoliko se nastavi trend sa početka godine, planirani deficit budžeta će biti znatno niži od projektovanog i biće na evropskom prosjeku od ispod tri odsto, uprkos tome što je planirani iznosi 3,26 odsto.

Da li će stopa nominalnog i realnog privrednog rasta biti na nivou očekivane?

 
U prvih pola godine imali smo značajan rast industrijske proizvodnje od 13,2 odsto, pri čemu je industrijski sistem Crne Gore dosta specifičan, jer zavisi od rada Elektroprivrede. Elektrane su proizvodile više struje i to je doprinijelo rastu indeksa industrijske proizvodnje. Istovremeno, primjećuje se oporavak u drugim industrijskim granama. Do kraja godine, na ovaj način, imaćemo nominalni privredni rast od sedam procenata, odnosno četiri odsto ako oduzmemo stopu inflacije, što je više od planiranog.

Ministarstvo finansija u saradnji sa Poreskom upravom pokrenulo je akciju vraćanja dijela PDV-a naplaćenog od građana u maloprodaji. Kako ocjenjujete dosadašnje rezultate te akcije i da li je doprinijela smanjenju sive ekonomije?

Kada smo pokrenuli akciju rukovodili smo se motom da je naša obaveza da prihodi države budu veći i da budžet bude na nivou plana. Rezultati akcije zbog kratkog vremenskog roka se ne mogu u potpunosti sagledati, a više podataka biće poznato na kraju septembra. Ove godine imamo 10 miliona eura naplate PDV-a, što je više od plana. Sistem PDV-a u Crnoj Gori je u potpunosti zaživio, jer imamo mjesečno dva miliona eura vraćenog poreza, što se do sada pokazalo kao najstabilniji izvor prihoda u budžetu. Sa ovog aspekta naplate PDV-a možemo kazati da se nivo sive ekonomije bitno smanjuje, ali je procenat teško utvrditi. Smatram da je nivo sive ekonomije kod nas na nivou zemalja u okruženju.

Najava daljeg snižavanja poreza naišla je na odobravanje privrednika. Da li dalje smanjenje dažbina može uticati na likvidnost budžeta?

To je mač sa dvije oštrice. Vlada je u svom programu jasno stavila do znanja da joj je cilj snižavanje poreza, ali i smanjivanje nivoa javne potrošnje. Mi smo ove godine već smanjili poreze i doprinose za pet odsto. Iako je još rano govoriti o rezultatima te akcije, jasno je da su oni pozitivni. Novo smanjenje za dodatnih pet odsto planiramo od 1. decembra, a taj trend nastavićemo i naredne godine, ali ne usred fiskalne godine.

Žalbe privrednika na naplatu PDV-a

Ministarstvo finansija je najavilo skraćivanje rokova za povraćaj PDV-a? Kako riješiti problem obračunavanja PDV-a na carini, s obzirom na velike žalbe privrednika?rnrnMinistarstvo finansija svakodnevno analizira situaciju i činjenica je da je sistem vraćanja PDV-a profunkcionisao. Zakon predviđa rokove od 60, odnosno 90 dana, dok je taj rok u praksi znatno kraći i iznosi u prosjeku 27 dana. Sa aspekta biznisa, poslovnu barijeru predstavlja to što se određene obaveze odmah naplaćuju, a tek nakon izvjesnog vremena realizuju. Mi ćemo kroz izmjene i dopune zakona o PDV-u vidjeti da li je moguće tu nešto korigovati, pri čemu uvijek postoji bojazan da roba koja izađe bez plaćenih dažbina završi na crnom tržištu. Ovaj problem bi se mogao riješiti slično kao što rade banke, uvođenjem metoda “kreditne istorije”. Kompanije koje redovno izmiruju obaveze imale bi popust prilikom naplate poreza.